Iskreno, nisam siguran ni kada je sve ovo počelo... U početku sam brojao dane. Svakako, to da li je meni dosadno ili nije je potuno nebitno. Imam mogućnost da u nekim okvirima organizujem svoje dane. Lekari i medicinsko osoblje tu mogućnost nemaju. Zaista mislim da su oni heroji ove 2020. godine i da se ne sme zaboraviti veličina njihovog podviga NIKADA.
Na neki čudan način sam se navikao i uspeo sebi da koliko toliko produktivno organizujem dane. Liče dosta jedan na drugi, ali se menjaju serije i filmovi koje gledam kao i knjige i tekstovi koje čitam. Nedostaje mi pozorište isreno, nedostaje mi magija trenutnka u kojojem sa publikom dišem istu misao i imam isti cilj...
Pozorišta je ,,uvek'' bilo i biće ga , pričekacemo, moguće dosta , ali znamo šta čekamo, taj trenutak ... Bar ja tako vidim ovu čudno nametnutu pauzu.
Da kažem da se ne bojim , slagao bih , mislim da je samo ludom čoveku svejedno , ali taj strah odnosno briga me ne sputava već samo opominje na veću opreznost i ozbiljnije shvatanje.
Fascinira me iskreno koliko gluposti su ljudi spremni javno da iznesu putem društvenih mreža... Da se izmišljanje teorija zavere ili iznošenje informacija s pijace u javnosti može naplatiti, neki bi se zaista obogatili...
Neko vreme sam se nervirao, a onda sam jednostavno prestao da posećujem neke društvene mreže.
Svakako, radujem se novom trenutku sa kolegama, publikom i svim ljudima oko scene, da svi zajedno udahnemo kad čujemo ,,treći znak'' i nastavimo da živimo jednu magiju koja se zove pozorište.
Na neki čudan način sam se navikao i uspeo sebi da koliko toliko produktivno organizujem dane. Liče dosta jedan na drugi, ali se menjaju serije i filmovi koje gledam kao i knjige i tekstovi koje čitam. Nedostaje mi pozorište isreno, nedostaje mi magija trenutnka u kojojem sa publikom dišem istu misao i imam isti cilj...
Pozorišta je ,,uvek'' bilo i biće ga , pričekacemo, moguće dosta , ali znamo šta čekamo, taj trenutak ... Bar ja tako vidim ovu čudno nametnutu pauzu.
Da kažem da se ne bojim , slagao bih , mislim da je samo ludom čoveku svejedno , ali taj strah odnosno briga me ne sputava već samo opominje na veću opreznost i ozbiljnije shvatanje.
Fascinira me iskreno koliko gluposti su ljudi spremni javno da iznesu putem društvenih mreža... Da se izmišljanje teorija zavere ili iznošenje informacija s pijace u javnosti može naplatiti, neki bi se zaista obogatili...
Neko vreme sam se nervirao, a onda sam jednostavno prestao da posećujem neke društvene mreže.
Svakako, radujem se novom trenutku sa kolegama, publikom i svim ljudima oko scene, da svi zajedno udahnemo kad čujemo ,,treći znak'' i nastavimo da živimo jednu magiju koja se zove pozorište.
Ivan Zablaćanski,
glumac
glumac
RSS Feed
