Vreme Korone. Do pre mesec i po dana niko ne bi pretpostavio da će apsolutno sve stati. Stalo je. Po mom mišljenju, s obzirom na to da je ovo nešto na šta lično ne mogu da utičem, trudim se da se ne nerviram.
Zapravo sam se smejao sebi kad premotam film i setim se šta sam polovinom februara sve isplanirao. Bog očigledno ima druge planove. Jako mi je žao žrtava jer trenutno gde živim broj se znatno uvećava, i razmisljam o njihovim porodicama.
Zahvalan sam Bogu sto sam i dalje zdrav, i nadam se da ću biti. Strah nemam jer uvek ponavljam reči mog ucitelja Četa Vokera, koji kaže: ,,Strah ne pomaže!” Naravno, trudim se da ispunim sve moguće zadatke zadate od medicinskih radnika koji su u ovo vreme istinski heroji. Često razmišljam i o ljudima koji rade u supermarketima, nosačima hrane na kućnu adresu koji su uvek izloženi riziku i skidam im kapu.
Razmišljam i o ljudima koji su se iselili, izgubili poslove, njihovoj deci itd. Što se mene lično tiče, nastavio sam da radim preko interneta, ali svaki slobodan trenutak koristim za čitanje knjiga, gledanje filmova, preispitivanje sopstvenih ciljeva, razgranicavanja bitnog od nebitnog, i mirenja sa situacijom.
Moram priznati da mi prija udaljenost od metroa, alarma i jurnjave jer sam u momentu pred početak ove okolnosti bio znatno premoren. Zadovoljan sam cinjenicom da mogu da budem sam sa sobom toliko dugo u tisini i da nemam problem s tim. Mislim da stvari treba prihvatiti onakve kakve jesu, treba biti optimističan i zaista se nadam da ce se ovo skoro završiti jer mi je užasno žao ljudi koji umiru.
Što se mene lično tiče, pozitivna stvar u celoj ovoj priči je vraćanje knjigama koje sam planirao da čitam ranije, razgovor sa bližnjima koji je mnogo učestaliji nego za vreme konvencionalnih okolnosti.
Želim svima sve najbolje! Samo optimistično!
Zapravo sam se smejao sebi kad premotam film i setim se šta sam polovinom februara sve isplanirao. Bog očigledno ima druge planove. Jako mi je žao žrtava jer trenutno gde živim broj se znatno uvećava, i razmisljam o njihovim porodicama.
Zahvalan sam Bogu sto sam i dalje zdrav, i nadam se da ću biti. Strah nemam jer uvek ponavljam reči mog ucitelja Četa Vokera, koji kaže: ,,Strah ne pomaže!” Naravno, trudim se da ispunim sve moguće zadatke zadate od medicinskih radnika koji su u ovo vreme istinski heroji. Često razmišljam i o ljudima koji rade u supermarketima, nosačima hrane na kućnu adresu koji su uvek izloženi riziku i skidam im kapu.
Razmišljam i o ljudima koji su se iselili, izgubili poslove, njihovoj deci itd. Što se mene lično tiče, nastavio sam da radim preko interneta, ali svaki slobodan trenutak koristim za čitanje knjiga, gledanje filmova, preispitivanje sopstvenih ciljeva, razgranicavanja bitnog od nebitnog, i mirenja sa situacijom.
Moram priznati da mi prija udaljenost od metroa, alarma i jurnjave jer sam u momentu pred početak ove okolnosti bio znatno premoren. Zadovoljan sam cinjenicom da mogu da budem sam sa sobom toliko dugo u tisini i da nemam problem s tim. Mislim da stvari treba prihvatiti onakve kakve jesu, treba biti optimističan i zaista se nadam da ce se ovo skoro završiti jer mi je užasno žao ljudi koji umiru.
Što se mene lično tiče, pozitivna stvar u celoj ovoj priči je vraćanje knjigama koje sam planirao da čitam ranije, razgovor sa bližnjima koji je mnogo učestaliji nego za vreme konvencionalnih okolnosti.
Želim svima sve najbolje! Samo optimistično!
Miloš Jadžić
glumac i koreograf
glumac i koreograf
RSS Feed
